С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
пред њим опасно је и незаустављиво тонуо у лудило идентификације и мегаломаније . Ако не још сасвим без додира са реалношћу , свакако се отиснуо на пут без повратка . Осетио је како га дубоко жали . Али како да му каже ? И шта да му каже ? Очигледно је да нема увид у своје стање , да је дубоко забраздио . Заробљен у једном туђем времену , времену мртвог човека , давно истеклом , али га он осећа као своје . А свог и нема .
Враћали су се кући делом пута заједно . Никола је и даље причао , али Бранко га више није слушао . Знао је да се више никад неће видети . Енигма је решена . Слутња се обистинила . Док је било наде да исход може бити и друкчији , имало је смисла њихово дружење . Овако , да га опет види , Бранку би пред очима увек било само једно : болестан човек којем не зна како да помогне . Није човечно да га подржава у болесним фантазијама , да их потхрањује . А не би могао да се носи ни са теретом нехотичне увреде , како би то без сумње Никола примио , кад би схватио ... Поднети тај поглед разочарања и прекора услед начињене му тешке издаје ... И рађање дубоке мржње , вероватно . Јер сви су , стално , против њега , подмећу му препреке , замке , осујећују га на путу славе и заслуженог признања , омаловажавају га , неће да виде ко је он заправо , а сад је и Бранко један од њих !... И још гори ! Обмањивао га је , претварао се све време ... Као врела киша пљуштале су у Бранку претпостављене Николине мисли . Не , не може му се помоћи . Кад су се коначно растали , наравно , уз обећање о поновном сусрету , Бранко је једно време стајао сам . Гледао је у оно исто запаљено небо које су обојица малочас посматрала , знајући притом да гледа у прошлост . Ко би рекао – звезде су изгледале тако стварно , скоро опипљиво ; сијале су тако јако , готово да је могао да осети њихове зраке на кожи . Тако је и са животом , и са људима , мислио је . Једног тренутка су поред тебе , видиш их и чујеш , чини ти се да су заиста ту , и ужасно ти је тешко да појмиш да је већ следећег момента то само привид , прошлост која још сија у теби . Одзвања . И Никола ,
63