Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 28

Суштина поетике | часопис за књижевност
Придигни главу, да оком ти скршим
Немоћи сиву. Допусти ми да вршим
видарице дужност благодарја часних,
И молим се за услишење милосних.
ЈАРОВ РУНДОВ
Дошао јој пред кућу Јаров рундов бели.
Умрсио се кроз снег дебели.
Гонили га мрази и ветари олујни.
Познао јој одмах глас мелемни, рујни.
Попео се високо шапама уз плот ,
Промрзао, гладан, зацвилео сирот.
Лану двапут љутито строг:
Зборавила си пут до драгог?
Дуго су стазе неутабане.
Пројездили би кроз стрњиште
– свезани вам коњи њиште.
Разгори ватре у згасло му огњиште.
Пусти то сунце одвећ да гране!
Расплети плетенице, обнови дане!
Пуст вам је инат што не да да се бане!
Најурићу Бабу Марту, на праг заселу.
А, Весна, чим дођеш, огласићу по селу:
На липицанеру, ено, доносе цветност веселу!
28