Број 50 - 51 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 27
Суштина поетике | часопис за књижевност
Три песме | Кристина Павловић Рајић
СТРАСТ И СМРТ
Живот се ковитлао у бездане тамне...
Раскрилиле се зенице – двери космичке!
У теснац га стискале силе непојамне...
Женственост јој пламну жудећи оберучке!
Душа му у носу, а он је силно љуби!
Не даде се сени тамној, страст му не уби.
Зар сад кад живот му мирише, бујно цвета,
А њој у недрима нектар с рајског дрвета?
Још пољуб један, па нек иде све у прасак!
Још мушки да њу чврсто грли, лудо љуби,
Из анђелског јој тела отме вражји гласак!
Богињу кад узнесе, нек и живот згуби!
ВИДАРИЦА
Оковале те зимом, урекле злокобнице
У постељи да самујеш од ватрице.
Носим ти шољу чаја најлековитијег биља,
Мелемницу, која чили миром босиља.
Сладим ти топло меку душу болну.
Додиром руке с чела топим невољну
Мисао о животу. Наде ми је пуно
Наручје што цвркутом буди успавано.
27