С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
може ослободити , али на то указује , отвара врата филозофској љубави да облагодари своју „ вучицу сна “ и на тај начин „ отупи зуб времена “. Заборављено долази на сцену јер песник бар „ време држи за реп “.
У овој књизи преовлађује стил промишљене дистанце према свему што нам се не не догађа , а још више према оном што нам се дешава . Простор и догађаји се размештају у децентрализовано поље у коме се песма стално дешава у различитим правцима свих својих разумевања и неразумевања 6 .“
Замуклице Зосима Попца доводе свог читаоца у стање да уз мир , мудрост и доброту човечанску , брижљиво прочита и уклесану поруку „ на полеђини осмеха “. То је нада да се поезија упустила у остварење великих симболичких идеја , остварење визије о бољем свету . Она је свакој отуђености , малодушности и страху спас , па се овај песник може сматрати и лирским практикантом који нас ослобађа наивне осећајности , али данашњи читалац осим књига мора умети да чита стварност и њена искуства .
О АУТОРУ ОСВРТА
Милијан Деспотовић , књижевник , издавач и посленик у области културе , рођен је 1952 . године у Субјелу код Косјерића ( Србија ). Живи и ствара у Пожеги . Пише поезију , прозу , афоризме , књижевну и ликовну критику . Заслужан је за популаризацију хаику поезије у Србији . Оснивач је првог хаику часописа на српском језику Паун .
Афоризми , савремена и хаику поезија су му превођени на : италијански , француски , шпански , енглески , немачки , мађарски , словеначки , румунски , русински , пољски , бугарски , македонски , турски , руски и јапански језик .
6
Др Добривоје Станојевић : „ Кад песници замукну ", из поговора књизи „ Замуклице “, стр . 53 .
15