С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
може ослободити, али на то указује, отвара врата филозофској љубави да облагодари своју „ вучицу сна“ и на тај начин „ отупи зуб времена“. Заборављено долази на сцену јер песник бар „ време држи за реп“.
У овој књизи преовлађује стил промишљене дистанце према свему што нам се не не догађа, а још више према оном што нам се дешава. Простор и догађаји се размештају у децентрализовано поље у коме се песма стално дешава у различитим правцима свих својих разумевања и неразумевања 6.“
Замуклице Зосима Попца доводе свог читаоца у стање да уз мир, мудрост и доброту човечанску, брижљиво прочита и уклесану поруку „ на полеђини осмеха“. То је нада да се поезија упустила у остварење великих симболичких идеја, остварење визије о бољем свету. Она је свакој отуђености, малодушности и страху спас, па се овај песник може сматрати и лирским практикантом који нас ослобађа наивне осећајности, али данашњи читалац осим књига мора умети да чита стварност и њена искуства.
О АУТОРУ ОСВРТА
Милијан Деспотовић, књижевник, издавач и посленик у области културе, рођен је 1952. године у Субјелу код Косјерића( Србија). Живи и ствара у Пожеги. Пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Заслужан је за популаризацију хаику поезије у Србији. Оснивач је првог хаику часописа на српском језику Паун.
Афоризми, савремена и хаику поезија су му превођени на: италијански, француски, шпански, енглески, немачки, мађарски, словеначки, румунски, русински, пољски, бугарски, македонски, турски, руски и јапански језик.
6
Др Добривоје Станојевић: „ Кад песници замукну ", из поговора књизи „ Замуклице“, стр. 53.
15