Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност

Суштина поетике | часопис за књижевност објави књигу и даје аутору, аутор је прихвати и проследи књижари на продају, а књижара прихвати али је не откупи, па тако нема ни интерес да је купцима препоручи већ је држи на полици (ако има места) рачунајући – ако је неко купи, добро је; ако је нико не купи, није лоше, ми ништа не губимо јер ништа нисмо ни платили. У целом систему који је описан, јасно је да издавачи имају највећу корист. Они, у ствари, само корист и имају, јер се њима све унапред плаћа. Шта ће после бити са књигом коју су објавили и са аутором коме су узели паре, њих не интересује, јер су они, са правне тачке гледишта, свој посао обавили како ваља. Шта ће бити са аутором и књигом не интересује ни књижаре, које ће прихватити понуђену им књигу, али је од аутора неће купити, већ ће је уз такозвани „уговор о комисиону“ прихватити као поклон, па као се прода, добро јесте, а ако не, ником ништа. Тако у целом систему аутор остаје кратких рукава, без новца, али и без свега оног што би му тај новац у некој нормалној држави обезбедио. У свему овоме највећи проблем за младе ауторе је тај што издавачи нису у обавези да објављују првенце. Истина, идавачи нигде у свету немају ту обавезу, али се у уређеним земљама издавачи воде логиком –што је квалитетно то је добро, а што је добро то се продаје. Но, спрега утицаја, познанстава, политике, веза и везица код нас је толико јака и утицајна, да о квалитету онога што се објављује баш нико не води рачуна, јер за тим нема потребе, а у крајњем случају то може бити и штетно. Књижевно издавачки систем који је код нас успостављен је такав да искључује сваку конкуренцију, било издавачима, било писцима које су ти издавачи профилисали и устоличили на трон домаће књижевне сцене. Могућност да се појави писац, нов, непознат, или група таквих писаца, која би постојећим европско-естрадним карикатурама показала где им је место, практично не постоји. Већ две до три деценије уназад слушамо о истим књижевним именима (као и о политичарима) и она се не мењају. Увести 62

Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 62