Број 48/49 Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 61
Суштина поетике | часопис за књижевност
хонорар. Тако издавачи имају законску могућност, коју
обилато и користе, да не објаве ниједно дело за које им аутор
тражи хонорар. Стога су аутори приморани да не траже
хонорар, уколико желе да им се дело објави; и за ауторе који
су у могућности да са издавачем склопе такав договр, да им се
у замену за хонорар дело објави бесплатно, можемо рећи да
имају много среће, јер се објављивање дела углавном мора
платити. Уколико аутор плати за објављивање дела, у уговору
се углавном предвиђа плаћање хонорара у неком бедном
проценту од цене књиге. Али и у том случају аутори, без
икаквих правних последица по издавача, углавном не
добијају ништа, а разлог томе је опет правне природе:
издавач није у обавези да за целокупни тираж унапред
исплати хонорар (уколико се у уговору не наведе друкчије),
већ то чини у временском складу са продајом књига, па тако
ауор може чекати и по пола године не би ли му издавач
платио хиљаду или две хиљаде динара. И наравно да никоме
не пада на памет да пола године моли и да се понижава за
хиљаду динара.
Из већ наведених разлога, издавач није у обавези да
аутору гарантује дистрибуцију и промоцију књиге. Те две
луксузне погодности се морају додатно платити, па уколико
аутор не може да их плати, добиће комплетан тираж
објављеног дела, па нека се сам сналази. А од тога, будимо
иронични, нема ништа лакше, нарочито ако се има у виду да
књижаре немају законску обавезу откупа. Неко ће рећи да је
то логично и нормално, да књижаре