С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
као месечар , пролази проћелав човек од неких четрдесетак година , у раздрљеној кошуљи , запуштен , млатара рукама и лови њима нешто по ваздуху , расправљајући се са само себи видљивим саговорником . − Ех , шта се направи од човека ... − Па ко је овај лудак ? − Ма М ..., из моје улице , ишао сам са њим у основну . Био јако добар ђак , после и најбољи студент , и онда , не знам , просто – пукȏ . Једни кажу заљубио се у неку професорку , асистенткињу , шта ли , па одлепио . Други да је ваљда преучио , ако ме разумеш . Не ваља ни само учити , а он никад није ни био баш као сав нормалан свет . И тако , у једном моменту само је стао , закочио се и није могао даље . Сад живи са мајком и оцем , брат му се одселио одавно . И није он нешто агресиван , никог не спопада , углавном је миран , седи кући и ћути , али тако некад му дође тај немир , па јури по крају , свађа се са неким у ваздуху , помиње некакву жену ... Чуо сам да тако зна да оде и на други крај града , па га његови старци после нађу и врате кући , ужас ... Жао ми је тих људи , ништа горе нема за родитеље ... Оно , јесу увек били некако испрепадани , те не овамо , не тамо ... Али сви су маторци такви , па и моји су били , него , ко је то зарезивао ... Кажем ти ја , није добро само учити , обије се то , видиш , о главу , па шта ћеш после . А они моји магарци код куће не уче баш ништа , сигурно сад висе на игрицама . Да саспем ово пиво , па да идем да им подвикнем . Ма нек су само живи и здрави . Ајд ’ у здравље !
Џорџ Атертон ( дигитална слика )
53