С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Два дана смо се дружили с литературом Марије Јакшић на Београдском сајму књига, а такође смо учествовали у промоцији књиге Свитања без радости Угрина Поповића. На Сајму смо Народној библиотеци Србије поклонили неколико примерака нашег часописа Нови поглед који су они са задовољством прихватили.
Свакодневно смо учествовали у многим културним догађајима и за овај интервју их је тешко све набројати. Много личности из света уметности смо срели и овом приликом им се свима захваљујем, а ако бих споменуо сваког понаособ био би ово веома дуг интервју. Посебну захвалност исказујем драгој дами, удови Слободана Дошића, Марији Јакшић за несебично пружену помоћ у сваком смисли, а такође и Ивану Вучковићу који нас је камером пратио на нашем путовању, а такође нам помагао да решимо и неке техничке проблеме. А у вези тога велику и посебну захвалнст исказујем мајсторима из Сопота Драгану и његовом сину Ђолету Миловановићу који врло брзо и вешто поправили тежак квар на ауту баш пред повратак за Русију.
Никако не могу, не желим прескочити недавно упокојеног пуковника, академика, мог доброг пријатеља Слободана Дошића који ме је учио свему, па и изговорима у српском језику – ијекавског и екавског.
На послетку, али на крају само у редоследу набрајања, желим да се захвалим и интернет радио станици Сербона која је Сашу Брикова и мене угостила у емисији У име риме уреднице и водитељке, иначе добре песникиње Снежане Дубак.
▪Преводилац сте са српског језика. Колико је захтевно препевати песму, а да она задржи лепоту и оригиналност изворног језика? Имате ли у том смислу помоћ, сарадњу?
32