⪤
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Из племенитог поја Ја чух ти вапај и крик , Што у стакленцад Распрши моја огледала .
Твој додир сам знала , Да дрхтав је , мек , Пре него ме такну , И тај дрхтај сам На кожи спознала , Пред њиме ја никад , Никад не узмакну .
А душу твоју одавно знадох , И пре свог земног рођења , Наши се пути у вечност слили , На ноти у менуету , На том прагу ја остадох , Да чекам васкрсење , У ком смо једна душа били .
АМАЈЛИЈА
⪤
Пробудила нас киша снене и загрљене , У беспућима одвећ нађене и изгубљене . Тражили смо се клонули међу небесима , А пронашли у страсти међу ирисима .
Опкорачила нас ноћ , сакрила у скуте , У загрљају твом нека дуње жуте ! Предајем ти жезло , мноме господари , Подај усне врату , нек коприва жари !
82