Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Seite 66

Суштина поетике | часопис за књижевност СЕЋАЊЕ Пловим по словима твојих умилних речи и милујем руком благо линије осмеха твога на небу Били смо зора, а сада смо само тужни месец на изанђалом длану Били смо румено и зрело маштање, љубили смо свуд, било где никад времена доста за нас и наше сне Дуго те тражим по лицима других жена и помислим – да, то си ти а онда се окрене старица једна и у коси њеној твој мирис девичански Уздахнуо сам брзо, брже од мисли својих, шапутао испрекидано име твоје и све је слутило – да, то је оно око моје! Сручили се снови с неба, видим те у успоменама, зар то је лице, зар усне, зар очи, зар све то је оно твоје? 66