Број 46/47 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 42

Суштина поетике | часопис за књижевност
У КОСТАЈНИЦИ СИ
Ранку Рисојевићу

Чујеш ли, дјечаче, шапат сингерице,
мајчин брижан уздах с твојим што се спаја,
док заогрнута плаштем несанице
шије ти кошуљу од звјезданог сјаја?

У Костајници си. Кроз ноћ тече Уна,
успављује давне несташне дјечаке.
Твоја је мисао успомена пуна,
рони кроз сребрне ријечне брзаке.

Трошна кућа ћути у центру вароши,
у њој мрак и мемла твоје тајне крију.
Она већ посљедње своје дане троши
и мрмори причу, ко ће знати чију.

У Костајници си. Дрхтиш као кестен
у шумама драгих родних Календера.
Зри около љето, а у теби јесен,
док се стих зачиње на врху твог пера.

⪤

У ЛИЈЕВЧУ, ЖУПИ...

Жељки Аврић

Пише о одласку, снатри о даљини,
а стално остаје у своме атару.
Кад брежуљак види, често јој се чини
да завичајну назире Козару.

42