С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Франца Бевка, Антона Ашкерца, Игора Шевченка, Ласју Украјинку, Кристину Бренкову, Ивана Цанкара.
О песникињи су похвално писали Јеремија Живановић, Исидора Секулић, Ксенија Атанасијевић, Љубица Марковић, Велимир Живојиновић, Божидар Ковачевић, Десанка Максимовић.
Песме су јој заступљене у антологији Србскé бáснířкy коју је приредио Ото Баблер( 1929), Антологији српске поезије за децу коју је приредио Душко Радовић( 1984).
Умрла је у Београду 1987. године.
⪤
ПЕСМЕ И ЖИВОТ
Јер песме моје нису опевале, Ил ' нису смеле, или нису знале, Највећу срећу и мој бол највећи.
Не тражи, друже, цео живот мој У песми мојој! Она је тек нит Злаћана што тка Основ, живот мој; Животу моме она даде дрȃж, И, веруј, никад није била лаж.
Песмама дадох први љупки цвет Младости своје И чаробне сне, Свемоћне маште Своје чудни свет; Са срца мога почеле су лет, У њима суза и осмех ми сја Али за љубав нисам знала ја.
34