С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Свестан нужности корелације: стваралац – дело – прималац, Црњански је увиђао да је публика важан чинилац позоришне представе, јер и реципијент учествује у даљем стварању дела, продубљујући га својим доживљајем, па се његови позоришни судови често тичу и саме публике. У тексту Крадљивац Црњански истиче националну свест и колективни доживљај публике чији је, он сам, део: Јер ми смо публика која више цени душу од технике, и више верује болном погледу једном него болним гримасама. 4 У другој ситуацији, као гледалац истанчаног укуса, јасно ће се дистанцирати од малограђанске публике – ироничним, од неверице циничним изношењем утисака о публици која је у току извођења руског балета пљескала одушевљено само када је балерина морала да дигне ногу. 5 У позоришту, где се публика полугласно свађа и где се смеју кад Таборска показује свој неглиже, тешко је тражити уметност. 6 Међутим, насупрот једном таквом доживљају и утиску о публици, Црњански је ипак у њој видео најважнијег критичара: Суд о свакој драми, и комедији, била она античка или хипермодерна, као драма феномена и кловнова, Јонеска и Бекета, доноси и треба да доноси, масе гледалаца. Реч има публика. 7 Свестан да позоришни репертоар зависи у великој мери од публике, критике и културног степена града, Црњански је био мишљења да на укус публике треба утицати. Српској публици уместо париских лимунада треба понудити драму модерног човека,
4
Милош Црњански, Есеји I, Кадљивац, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 367. страна
5
Милош Црњански, Есеји I, Руски балет, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 371. страна
6
Милош Црњански, Есеји I, Кадљивац, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 366. страна
7
Милош Црњански, Есеји I, О Конаку, у Дела Милоша Црњанског, Том десети, Задужбина Милоша Црњанског, Београд, 1999. године, 415. страна
97