Број 44/45 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 134

Суштина поетике | часопис за књижевност
Да не заборавимо
ГЛУВИ ВУК
У селу Прњавору био један качар по имену Вук, који је
био мало наглув. Једног дана нађе га неки његов пријатељ у
шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове
бога:
— Добро јутро, пријатељу Вуче!
— Сечем обруче, — одговори он.
— Како си, јеси ли здрав?
— Чини ми се да је прав.
— Шта ради стара прија?
— Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, —
одговори глувча.
⪤
СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ
Један човек идући из вароши кући јао на магарцу, а
његов син, момчић од десетак-петнест година, ишао поред
њега пјешице. Сусретне их један човек, пак рече:
— То није право, брате, да ти јашеш, а дијете да иде
пјешице; твоје су ноге јаче од његових.
Онда отац сјаше с магарца, и посади сина на њ. Мало
даље сретне их други човек па рече:
— То није лијепо, момче, да ти јашеш, а отац да ти иде
пјешице, твоје су ноге млађе.
Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне
трећи човек, пак рече:
134