С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
вретена. А оне, вјештице, успављивале су принцезе и са знатижељом чекале њихово буђење и убадање на дјела вретенарских руку.
Јошике сада дивље расту крај ријека, јер нема вретенара да их сијеку и од њиховог дрвета праве вретена. Зато су се вјештице одавно преселиле у бајке и цртане филмове, а многе принцезе су своја узвишена звања замијениле глумачким занатом.
О
ПИСЦУ
⌘
Ранко Павловић
Рођен је 1943. у Шњеготини Горњој, код Теслића, Република Српска, Босна и Херцеговина. Школовао се у родном селу, Теслићу и Бањалуци.
Кратко вријеме радио је у просвјети, а затим у новинарству( дописник и уредник дописништва сарајевског Ослобођења у Бањалуци, директор Новинскоиздавачке дјелатности Гласа у Бањалуци и уредник у овом листу) и издаваштву( директор и главни и одговорни уредник Издавачке дјелатности Глас српског)
Пише поезију, прозу и драмске текстове, за одрасле и за дјецу. Бави се књижевном критиком и есејистиком.
Објавио је 16 збирки поезије, 16 збирки прича, четири романа, једну збирку есеја, књигу књижевних критика и десет радио-драма за одрасле, затим осамнаест збирки прича за дјецу, шест збирки пјесама за најмлађе, један роман за младе, десетак текстова за дјечја позоришта и петнаестак радиоигара за дјецу.
32