С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
У МАГЛИ
Друже, у шлеској магли, у мају ме протресла јесен. Ах, приђи да ти назрем лик, шта ће ми твоја сен!
Сунце, утваро бела, што ниси огањ узвитлан? Не кликће птица у теби, само си Сунчев сан.
Под тобом губи сенку и човек, и зверка, и бор. У магли постаје сена о, сваки живи створ.
Ох, сени ове без сенке што у маглама плове, нека ми свака каже ко је и како се зове.
Друже, у шлеској магли, откуда у мају јесен? Пружи ми руку топлију од хлеба, ја нећу само сен.
Заган, 6. маја 1941.
⌘
18