Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 17

Суштина поетике | часопис за књижевност
ПОСЛЕ БУЂЕЊА
После буђења ја чувам руке да их нико не дирне:
нека ми остану топле од твога додира из снивања.
Не умивам их зором, него их пустим да се охладе мирне.
Тихо се руке хладе. А тебе нема под небом мога
дозивања.
Руке се све више хладе, и глас ти из угашеног сна
све слабије сада чујем,
Али и друг ако ми приђе – још нећу да се рукујем.
⌘
БРЕЗЕ
Гледам је већ годину дана и видим – дрво није.
Брезе су угашене свеће
А место дима,
над њима,
тмуша се колута и вије, и глуви облаци беже.
Нико, ни Сунце силно и кратко усред лета
неће је, јалову, да расцвета,
ни сан мој
да је ужеже.
Брезе су утуљене свеће
то видим, а место дима,
над њима,
црно небо прелеће и хладни ветрови беже.
⌘
17