Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 152
Суштина поетике | часопис за књижевност
Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима
беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно
вратише у свој првашњи положај уз буре.
Велинка се заврати од смеха:
— А што, златане? Хоћеш ти да је узмеш?
— Ја шта ради!
Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде
плакати и кроз плач говорити:
— Е, а како је се бата оженио? Хоћу и ја..., јес'!
Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али
песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ. За казну
он је тури у зубе и уједе је.
Велинка се све слађе смејаше:
— Куку мене, сирото дете! Па узећеш је ти, златане, не
бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће
већ с ђедом и наредити ствар како треба. — Хајд' да те
одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога! Ходи да
спаваш! Не бој се — испросићемо ми теби девојку..., баш ако
ћеш и Аноку!
— Хоћу ја, богами!
И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до
вајата. Покри га поњавом и оде у кухињу да прича јетрвама
шта се збило.
Али се ниједна не обесели томе гласу. Смејаше се,
истина, али им смех не иде од срца.
— Није она за нашу кућу!
— Једна намигуша!
— Море то, ал' мазница, да те Бог сачува!
— Све би нас завадила!
Матија је Ђенадић човек сасвим стар. На челу му се види
белега од ране коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу. Осим
његове чељадије, и цело га село зове ђедом. Жена му је давно
у збегу умрла. Од старијег брата остала му је снаха која с
њиме сада дели старешинство, — Радојка јој име. Она за
софром седи десно од ђеде, и у кући се ништа важније не
152