Број 42/43 - Суштина поетике | часопис за књижевност. | Page 128
Суштина поетике | часопис за књижевност
почетку јој је изгледао као лако достижна мета, чудила се што
се није раније бацила, што је одуговлачила; вода јој је
пријатно миловала тело, сунце растапало своје зраке по
намрешканој површини, као да јој је обележавало стазу, брод
се белио сасвим близу, надохват руке, а морнар махао руком,
испруженом у знак поздрава или обећане помоћи. Али, негде
на пола пута, осетила је како посустаје. Брод јој је све више
измицао. Чула је морнара како довикује: Пливај брже! Прати
мој брод! Ако пожуриш, стићи ћеш га!... Снажно је замахивала,
али тело је више није слушало. Руке су јој изгубиле јачину,
ноге се кочиле, срце силно лупало. Захватио ју је талас
панике. Скупила је једва толико снаге да се врати натраг на
обалу. Уздрхтала и разочарана, спустила се на топлу и тврду
постељу од шљунка. Брод је јездио ка пучини.
Жена није одмах одустала. Покушај се поновио више
пута. Понекад би јој се њен циљ учинио ближи,
приступачнији но раније, и готово да је могла да дотакне
сребрни бродски труп, али, опет би се на крају показало да је
тај осећај био варка, да се брод удаљава, ван њеног домашаја,
остављајући је поново клонулу, очајну и саму. Сваки наредни
пут осећање безнађа се појачавало. Још је могла да чује глас
морнара како је дозива и бодри да плива брже, али је тај
дозив бивао све тиши, све даљи, а рука се више није назирала.
Ничег није било између њих, само ваздух плав од неба и воде,
али тежак и загушљујући од мучног сазнања да се све
раставља на делове, на одвојене светове и одлази у пределе
из којих се више не може ни дозвати. Дозивања бледе од
даљине, постају само жеље, па нејасне успомене... Жена је,
последњи пут, пратила брод погледом, све док се, нестваран и
бео, није претворио у црну тачку на хоризонту, па се и она
изгубила у неповрату. Остао је једино неизбрисив траг у
очима, одсјај сећања и чежње који се опиру неумитном
забораву. А надају му се као жуђеној утехи и олакшању.
У дну душе, знала је зашто није могла да доплива и
укрца се на једрењак, шта је спутавало њено тело да се
128