Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 69

Суштина поетике | часопис за књижевност
МЕТЕОРИТСКА БАЛАДА
Све за тренут мали букнуће у Ништа –
пророкују Маје – у вечна ловишта!
Кратки су вам дани, сулуди Земљани,
доста вашег беше, нек ђаво заплеше!
Васионска Мајка стално бајке тепа,
жури од уранка – срце да исцепа.
Родиће вам воће и пшеница бела,
све радиоактивно – биће за опела!?
Неће бити страсти млађаних вам снаша
можда ће вас спасти – букет оченаша.
Препуне ће чаше греха да се цере
кад вам кожу с леђа комета одере.
Тако треба вама, некрсти Земљани,
у греху зачети, блудом затровани!
Вратиће се доба од неандерталца,
претка дивљег, јачег од ђавола-јарца.
* * *
То рекоше Маје. Биће лепа слика
кад се мајка Земља са ђаволом слика.
А што да се плаши човечанство греха:
кад стигне комета, биће грозна смеха!?
Најбоље ће проћи луди наркомани,
неће знати да су дани одбројани.
69