С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОД КИШОБРАНОМ ИЛУЗИЈА
Под раскошима илузије стварности живео је, узеле су га у окриље и ништа друго не беше му милије.
Тела снажног, ума бесконачног, није створен за обичне ствари, тежи вишем циљу, за дневно не мари.
Не снађе се увек у физичком раду, за њега су смишљена слова, у њима не види ограду.
Машта се силна у налету буди првим отварањем капка, чим се из ноћног сна пробуди.
Гонич му је у даљине, у висине, дубине и ширине, узвиси се, окрене, а онда све, напречац, мине.
Влада златним пером од слада, док суновратно вртоглаво греши душа му остаје засвагда млада.
***
Снежана Марко-Мусинов
�
Узмем јутро само за себе Осмехом се протегнем најдуже што могу И кренем између дрвореда да ослушнем Шапат младог лишћа, Осмехнем се сунцу И загрлим срцем тепих зелени.
Илинка Марковић
68