ПОЕТСКИ ВРЕМЕПЛОВ Приредила: Јелена Глишић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОЕТСКИ ВРЕМЕПЛОВ Приредила: Јелена Глишић
Јован Дучић умро 7. априла 1943. године
ОЧИ
Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора,
Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви неме; Две поноћне реке кроз краје од кама; Два гласника бола који кроз ноћ стреме.
Очи моје жене, мрачни тријумф плоти, Које вечном тугом опијене беху, Свој су простор нашле у њеној чистоти, А свој чар небески у њеном греху.
Од суза просутих у велика бдења, Те бескрајне очи сијају се с тога, Далеким и чудним сјајем усхићења, Као неке очи што видеше Бога.
148