Број 40/41 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 147
Суштина поетике | часопис за књижевност
— Можда је могло другачије, продасмо кућу, продасмо
њиве, коларску радионицу и радњу, све?! Бојим се да смо
продали жар огњишта који нам оставише преци — сасипала
је.
— Није било живота у Врању за нас! Бог и људи су нам
сведоци. Она смрдљива „пашићевска“ пашчад, што се
поистоветила са државом, узела тапију на српство,
прогласила ме за острвеног демократу, запалила ми је
највећу њиву са најбољим дуваном која је доносила градњу
још једне велике радионице. Морао сам да бежим, запаљена
њива је била упозорење, следећа је била одсечена глава у
доњоврањском кукурузишту — гутао је речи од срџбе
пљујући сукрвицу и не би ли се повратио.
— Знам шта нам је Бог уделио у Врању, али не знам шта
ће у Бујановцу? Високо је горе, а као да га осећам на
стопалима. Боже, има ли изрицања пресуде пре извршења
дела? Реци, да нам лакне у души, а потом у гробу — уздахнула
је љубећи ситним птичјим пољупцима икону Богородице.
Преживели су исусовске муке у Првом рату, заклали су
петла, пустили да крв попрска источни темељ куће и уз
пољупце наздравили: Нека Бог благослови нови почетак!
Амин!
О ПИСЦУ
Душан Ђорђевић
Рођен је 1955. године у Врању. Ради као
новинар.
Објавио је десетак књига: четири романа,
четири збирке афоризама и неколико књига
новинарских прича и драма.
Заступљен у више антологија афоризама
(светским, балканским и српским), као и у више
антологија прича. Награђиван је за афоризме и
приче. Превођен на енглески, немачки и македонски језик.
Живи и ствара у Врању.
147