С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И кандила јарко светле поглед небу кад је ближе. Ту принц Урош развршено време од љубави диже. На плодишту златног прага грмљавина где се гласи, срмен сабља где част брани, кроз пој крсни теку часи.
И данас се над бистриком у милости тврде вере Анжујска вила пробуди цветну плавет да убере. Бескрај дуге испрати је поред Ибра гласне воде. Под куполом божјих чари цветови се над њом своде.
Цвет проказан бдењем чува кљун орлујски на престолу. Слави цветно светилиште на стожеру – Ибар долу. Док здравицу опет гласи са иконе сад од славља, крунидбени дан процвао на будници прах оставља.
Све срушено да не буде у љубави крв још тече. У Магличу искована гради дворац свако вече. Разнизаним цветовима златом безвремја откана, светле вере крст још чува славолук од јоргована.
9