С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПОЉУБ
На уснама пелуд ми се свио и са срца вихором разноси. Међу нама светлуца час мио. Прах са среће оставља у роси.
Чар изданка љубави све више сам невидљив, ужари ми риме. Непорецив траг душин мирише да наликом посрми нам име.
Да л ' се љубав сама заветова па жеђ срца распирује густи. Свилен-звездо, човече из снова, ниску звезда на чело ми спусти!
Сто живота овај живот треба за све што ми у уму засјало. Не измери време, светлост неба, ни хук мора хладно почивало.
Девичански сјај чежње вијуга распрскава у цваст трен још који. Бојама нас испунила дуга. Пун чекања нек нас пољуб споји.
●
10