С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
проучио механизам данашњег друштва, зато не желим да се заносим клавиром и сличним којештаријама. Додуше, кријем од родитеља моје ставове, јер ме ипак они издржавају, али рећи ће се њима само. Не могу довека лагати.”“ А шта, Немања, ако им ја кажем за твој план?”“ Нећете, учитељице, ви сте од оних што се држе својих принципа, сетите се. Такви као ви остају увек фини, не желе да се мешају у животе других људи. Кажем вам, добро сам проучио тај разрађени механизам.”
После кратког ћутања и погледа упрта у под, учитељица се окренула Немањи који се попут неког детета задовољно и поносно вртео на расклиманој клавирској столици.
“ Ниси ти глуп, Немања, али ниси ни освешћен. Механизам о којем причаш је зарђао управо због недоследних људи, оних који се прилагођавају лицемерју и тону у ово блато које је свуда око нас. Тону, и постају људи од блата. Ниси ти глуп, али си изабрао да то будеш. Можда ти и волиш клавир, виолину или пак часове плеса, али ниси храбар да одлучиш.”
“ Поштована учитељице, наш час је ипак завршен. Видим да нећете попустити, већ ћете ми само држати моралне придике. Тако да, не бих себи траћио време”, са још једним погледом на сат узвратио је младић и упутио се ка излазу.“ Твојих родитеља још нема, чуо си шта су рекли.” Не обраћајући пажњу на њене речи, пружио је руку и прошапутао:“ Прилагођавање, учитељице, суштина је опстанка. Пријатно.”
Са празном руком у ваздуху као да чека на још једно руковање, учитељица је остала иза затворених врата. Стајала је тако пар тренутака, а онда се окренула да покупи шал који јој је успут испао. Прилагођавање, промрмљала је у себи. Са чудним осећајем у глави, као да је управо долетела са неког непријатног места, упутила се клавиру и запазила да је на њему остао Немањин телефон. Очигледно да је разговор ипак мало утицао на тог отреситог младића, чим је тако журно
75