С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
проучио механизам данашњег друштва , зато не желим да се заносим клавиром и сличним којештаријама . Додуше , кријем од родитеља моје ставове , јер ме ипак они издржавају , али рећи ће се њима само . Не могу довека лагати .” “ А шта , Немања , ако им ја кажем за твој план ?” “ Нећете , учитељице , ви сте од оних што се држе својих принципа , сетите се . Такви као ви остају увек фини , не желе да се мешају у животе других људи . Кажем вам , добро сам проучио тај разрађени механизам .”
После кратког ћутања и погледа упрта у под , учитељица се окренула Немањи који се попут неког детета задовољно и поносно вртео на расклиманој клавирској столици .
“ Ниси ти глуп , Немања , али ниси ни освешћен . Механизам о којем причаш је зарђао управо због недоследних људи , оних који се прилагођавају лицемерју и тону у ово блато које је свуда око нас . Тону , и постају људи од блата . Ниси ти глуп , али си изабрао да то будеш . Можда ти и волиш клавир , виолину или пак часове плеса , али ниси храбар да одлучиш .”
“ Поштована учитељице , наш час је ипак завршен . Видим да нећете попустити , већ ћете ми само држати моралне придике . Тако да , не бих себи траћио време ”, са још једним погледом на сат узвратио је младић и упутио се ка излазу . “ Твојих родитеља још нема , чуо си шта су рекли .” Не обраћајући пажњу на њене речи , пружио је руку и прошапутао : “ Прилагођавање , учитељице , суштина је опстанка . Пријатно .”
Са празном руком у ваздуху као да чека на још једно руковање , учитељица је остала иза затворених врата . Стајала је тако пар тренутака , а онда се окренула да покупи шал који јој је успут испао . Прилагођавање , промрмљала је у себи . Са чудним осећајем у глави , као да је управо долетела са неког непријатног места , упутила се клавиру и запазила да је на њему остао Немањин телефон . Очигледно да је разговор ипак мало утицао на тог отреситог младића , чим је тако журно
75