С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
све уради, без тог не мож ' – ал ' не види нико.
Нико не зна кол ' ко труда, кол ' ко муке, кол ' ко снаге и вештине вредно чине њене руке, скромно, тихо, без таштине.
Не треба јој звона, хвала, не треба јој бучна клика, после свега, њој је дика празан тањир са астала.
Сви су сити, па се смеше, то је хвала, тако теше, али ником да л ' на ум паде можда може још да даде.
Домаћица она јесте, ал ' се иза тога крије много више, моћ велика, у њој јача снага бије.
Никоме се пожалила није, умела је вешто да сакрије, своје жеље да угуши, склони, да би свима било све по вољи.
Нико није знао, нит је иком на ум пало, на тај начин, није је гледао, да је њено биће много могло, али жртвовало – јер је врсна домаћица могла бити- још врснија научница.
50