С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сама не зна шта би прво, штрик за веш о које дрво, где да смести лепу кату, љиљан, ружу ил ' мушкатлу.
Коме треба нова књига, коме свеска, блок, оловке – њена брига, где излазе уџбеници, где конкурси, где језици.
Ко ће који спорт да игра, да набави лопту стару, ко ће фрулу, ко гитару, тражи, јури као чигра.
Кад почињу сви тренинзи, докле све то дуго траје, она мора све то знати да дочека- палачинка, топло млеко, вруће јаје.
Ах, та жена, домаћица, свему спремна, свему вична, да л ' ко види, да л ' поштује, ил ' је свима скроз обична.
Мајка, снајка, жена, ћерка, сестра, ујна, стрина, тетка, улоге се стално множе, она све то може, може.
Ах, та жена домаћица, куварица, мајсторица, спретна, тиха, неприметна, ћути ради, свет је свик ' о
49