С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
прозиран , светао , само мој .
Недоживљени јуначе већ звоне ти за душу ловино што се претвараш у траг , у трептај и носиш поколења .
Поклониче ватре уживам слеђена дозивам те лавино давно прошла .
Ходам кроз парк замишљена лако застајем да удахнем липу , мирише љубав , неопало лишће , осунчани предели .
Јесени у загрљају хитају гране сите од сунца и тешке ,
ти живиш загледан у прошлост .
Заукан хиташ крају .
Сеобама кроз беспуће идем ти у наручје .
31