С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
облаци се размичу и дозивају те .
Зар си овуда ходио , кроз лучна врата пролазио , запитан , зашто смо нанети на просторе исте да сањамо недостижно ?
Далеко иза остала је твоја љубав изневерен заједнички сан . Уточиша нема све је запитаност само . Ти , витки плави младићу нико те није имао .
Ти , само свој усправни .
Патниче , што у земаљској љубави не налазиш смисла , ни краја .
Ходочасниче нестварног , и далеког .
Дану , освануо си умивен на путу у прошлост
30