С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ОН НЕ ПОСТОЈИ
Он не постоји . Мук и моја немост . Игра са духовима неодрастањем .
Ослушкивање фортуниних знакова негде се прелама у другим причама , све док не поклекне гледањем у Сунце .
Моје свитање једнако је мојој прошлости , ненавикнутој на изгарања без немилосрдне живе воде .
Подсећања на све грешке које ме ломе , на све избледеле песме појединих лепотица и мамаца свакодневница .
Он не постоји .. Плод је таме која доплови на уздахе смирујућег жениног дојења детета које спава у мени .
Гуши га та мисао сече као оштрим ножем против атаксије . Мој говор је немушт без песме – он не постоји .
Жаоке хладног камена , године које су као ветар од небеске воде дате , док спирам авети , обичности људских заборава .
21