Три песме | Зорица Крстовић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Три песме | Зорица Крстовић
ТИШИНА
Када научиш да не постоје велике и мале ствари Да је мудрост важна , љубав важнија Када научиш да су очи светлост која прати Одабране душе Да једна реч вреди више Од хрпе прочитаних књига Што су нанизале боре не твом лицу Записе на пергаменту једног времена .
Када научиш да постоје они који не говоре Који се не заклињу Само да би се гладни вукови осећали моћнији И тиме заварали сопствену глад , смириле дух Заметнуле траг
Када научиш Да има оних које се не хране празнином тренутка Да смо ти и ја једнако голи под овим јединим небом
Када научиш да су раздаљине велике Али да за душе нема препрека Када препознаш слово на папиру Које стоји да бих изнова и изнова Себи опомену дала да није умеће Видети на овом свету већ видљиво , већ знано Већ оно што вазнесе и обнавља живот
Тек тада можеш ми рећи Да ли знаш како се чува тишина
20