Уредниково ћоше Пише: Анђелко Заблаћански
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Уредниково ћоше Пише: Анђелко Заблаћански
ИЗА ЛИНИЈЕ( Прича је објављена 19. фебруара ове године у Вечерњим новостима)
Зна да је ноћас дошао уморан, да се спустио у постељу обучен и прљав и да је спавао једва један сат кад га је пробудио страшан женски врисак. Сећа се, покушао је да устане, да помогне жени која дозива, али није могао. Нешто га је притискало, гурало ка постељи. Зна сигурно, па није он луд. Убеђен је, али откуд сад на ливади поред сеоског канала? Ту ливаду је продао још његов отац. И ливаду и забран. И како он то гази по росној отави кад је сад ту задружни рибњак за производњу шаранске млађи.
─ Шта булазним ─ помисли ─ какав рибњак на мојој очевини? То сам пре неки дан гледао на телевизији.
Канал је био чист, без шаше и рогозине, а вода толико бистра да се јасно виде рибе како се праћакају у води. Он осети несносну жеђ и приђе ивици канала да се бар умије и овлажи уста. На површини воде затитра лик младог и наочитог, изразито црномањастог мушкарца. Трже се, осврну око себе и кад виде да нема нигде никог, поново се загледа у лик лепог мушкарца.
198