С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ТУГА
Боље је не говори ми ништа. У Твојим ријечима ја ћу чути шум вјетра топлог како голица моја гола стопала и пожељећу да ходам Твојим мислима, да пловим њима као на таласима. Боље је не дирај у оно што никад нећеш својим звати, у оно што никад нећеш знати миловати, у оно што је Твоје одувијек јалово Твоје. Носи печат Твоје боје. Боље не говори ми ништа. Пусти да чујем и оно чега не би, оне ласте с југа што обећаше да ће ме срести Твојим рукама. Њиховим крилима. И лепет је звук. Твој громогласни мук.
ЦРТИЦЕ ИЗ ЖИВОТА Сликам Те бојом срца на сивилу дана. Намириће ми Те сан ако то не учини дан.
Тражи, нађи и чувај у грудима сунце што грије и кад сунца нема!
Откако Те знам, знам за себе!( мајчинска цртица из живота)
189