С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Оњегиново писмо Татјани
Његово писмо Татјани долази онда када је она већ удата и када не жели да мијења ишта у свом животу, можда жели, али не може, нити јој то дозвољавају увријежена правила друштва.
Оњегин би да врати сад оне искре које је код ње осјетио ономад на селу. Он се каје, спомиње и Ленског и сјећа се својих осјећања.
Он показује ону исту жудњу за Татјаном какву је она показала за њим, тако да су сада њих двоје изједначени, али само на трен, јер их дијели вријеме, оно је прошло и неки тренуци су ненадокнадиви у животу, Оњегин то и схвата.
Све је закаснило у овом роману. И љубав и туга, али сам роман не! Поставља се питање: није ли живот сувише вриједан да бисмо га бескорисно трошили попут неких јунака овог романа? Чини се да је то био Пушкинов циљ. Отворио је још много питања, навео читаоце да преиспитају своје личне поступке у поређењу са ликовима из романа, па је актуелан и данас као и онда када је угледао свјетлост дана.
Василиј Тропинин( 1776-1857)- Портрет А. С. Пушкина( 1827)
180