С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Настране мисли , жеље бурне И речи вечно у заносу А до рамена црну косу .
Мотив љубави
У основи Евгенија Оњегина налази се једна необична љубавна прича . Млади петроградски племић Евгеније Оњегин , образовани интелектуалац , проводи живот у лаким забавама , у салонима богатих феудалаца , гдје упознаје и Татјану , једноставну , чедну и природну , која се у њега заљубљује . Татјана отвара своју душу пред Оњегином , али овај одбија ту љубав . Оњегиново прилично деликатно али за Татјану несумњиво болно одбијање њене љубави мотивисано је невјеровањем у могућност брачне среће … навика љубав искорени , а уз то Татјана је млада дјевојка чија ће душа још да снева , за разлику од њега који је своје вријеме снова и жеља већ проживио .
Друга љубавна прича се одвија између Татјанине сестре Олге и Ленског који је у њу заљубљен . На једној игранки долази до љубоморне сцене јер је Оњегин плесао два плеса са Олгом што је изазвало љутњу Ленског и он изазива Оњегина на двобој , који то и прихвата . Двобој се завршава трагично за Ленског и то је крај првог дијела ове љубавне приче .
Други дио романа наставља љубавну тему , али сада главног протогонисту Оњегина ставља у позицију онога коме је љубав неостварена , наиме , Татјана се удаје за руског генерала , а Оњегин увиђа током свог боравка у Москви да Татјана има све оне вриједности које он тражи у животу . Заљубљује се у њу , даје јој то на знање , али она је чврста у одлуци да остане морална и привржена своме мужу .
Све љубави у роману су несрећне , једино Татјана остаје уз свога мужа , па се може констатовати да је тема љубави једна од доминантних тема овог Пушкиновог дјела .
168