С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Настране мисли, жеље бурне И речи вечно у заносу А до рамена црну косу.
Мотив љубави
У основи Евгенија Оњегина налази се једна необична љубавна прича. Млади петроградски племић Евгеније Оњегин, образовани интелектуалац, проводи живот у лаким забавама, у салонима богатих феудалаца, гдје упознаје и Татјану, једноставну, чедну и природну, која се у њега заљубљује. Татјана отвара своју душу пред Оњегином, али овај одбија ту љубав. Оњегиново прилично деликатно али за Татјану несумњиво болно одбијање њене љубави мотивисано је невјеровањем у могућност брачне среће … навика љубав искорени, а уз то Татјана је млада дјевојка чија ће душа још да снева, за разлику од њега који је своје вријеме снова и жеља већ проживио.
Друга љубавна прича се одвија између Татјанине сестре Олге и Ленског који је у њу заљубљен. На једној игранки долази до љубоморне сцене јер је Оњегин плесао два плеса са Олгом што је изазвало љутњу Ленског и он изазива Оњегина на двобој, који то и прихвата. Двобој се завршава трагично за Ленског и то је крај првог дијела ове љубавне приче.
Други дио романа наставља љубавну тему, али сада главног протогонисту Оњегина ставља у позицију онога коме је љубав неостварена, наиме, Татјана се удаје за руског генерала, а Оњегин увиђа током свог боравка у Москви да Татјана има све оне вриједности које он тражи у животу. Заљубљује се у њу, даје јој то на знање, али она је чврста у одлуци да остане морална и привржена своме мужу.
Све љубави у роману су несрећне, једино Татјана остаје уз свога мужа, па се може констатовати да је тема љубави једна од доминантних тема овог Пушкиновог дјела.
168