С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
слуша народне бајке, записује народне пјесме( баш као Вук код нас) по вашарима и пијацама и пише најзначајнија поглавља Евгенија Оњегина. Писац се послужио и типовима људи који су га окруживали да оживи своје ликове у овом роману( његова дадиља је послужила као модел Татјанине дадиље).
Књижевна критика није баш повољно примила овај роман. Није им се свидјело што је језик у роману веома близак народном, неоправдани поступци јунака и тако даље. Међутим, роман је наишао на разумијевање и читалачке публике и младе генерације руских пјесника на које је Пушкинов роман Евгеније Оњегин извршио снажан утицај.
Мотив сплина
Оњегин је типични представник руских племића 19. вијека. Рану младост је провео у очевом дому у лажној раскоши и презадуженом сјају, јер је лакомислени отац протраћио иметак на забавама и баловима. Пушкин је детаљно описао Оњегинов живот и свакодневницу пуну радости, уживања и сласти. На крају је поставио помало нелогично питање с обзиром на овакав лагодан живот. Писац се запитао да ли је Оњегин срећан. Умјесто потврдног одговора, писац констатује да је Евгеније болестан:
И болест, чије су порекло Морали већ наћи лекари, Сплин, како би се негде рекло Наша чамотиња у ствари. Овладала је њим помало.
Сплин или посебно, сјетно стање душе мучило је Оњегина а и многе младе племиће тог времена који су вријеме проводили у увијек истим забавама, доколици, нераду па их је тако бескорисна свакодневница довела до готово болесног стања. Оњегин је, додуше, покушао да се лијечи од душевне
166