С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Девојка са пешкиром на глави , склупчана , у моме крилу , под сеном јутра – не жури никуд : детету , старима , нити сну , ни јави . Она је моја , и данас , и сутра ... Девојка са плавим пешкиром на глави .
●
НИЈЕ ПРВИ ПУТ МИЛА
Није први пут мила . Научила си да је свет који са вером ствараш нешто што се може срушити стрелом судбине , надошлим тужним облаком који ти прича нешто што не желиш да чујеш . Или само једним погледом .
Све ти буде јасно . Анђели падну . Останеш сама , разголићена и даље лепа , а око тебе тама . Црно-бели свет . Анђели падну и однесу са собом боје . Црно те вуче да потонеш . У белом да се изгубиш .
Кад будеш данас ставила црвени руж на усне биће то једина боја на теби . Све иза биће сиво и провидно као кише , као завеса од кише . Оне боје , боје вина , љубави , музике и плеса , боје сна – не припадају ти више .
16