С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Девојка са пешкиром на глави, склупчана, у моме крилу, под сеном јутра – не жури никуд: детету, старима, нити сну, ни јави. Она је моја, и данас, и сутра... Девојка са плавим пешкиром на глави.
●
НИЈЕ ПРВИ ПУТ МИЛА
Није први пут мила. Научила си да је свет који са вером ствараш нешто што се може срушити стрелом судбине, надошлим тужним облаком који ти прича нешто што не желиш да чујеш. Или само једним погледом.
Све ти буде јасно. Анђели падну. Останеш сама, разголићена и даље лепа, а око тебе тама. Црно-бели свет. Анђели падну и однесу са собом боје. Црно те вуче да потонеш. У белом да се изгубиш.
Кад будеш данас ставила црвени руж на усне биће то једина боја на теби. Све иза биће сиво и провидно као кише, као завеса од кише. Оне боје, боје вина, љубави, музике и плеса, боје сна – не припадају ти више.
16