С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
живота, написао је: У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, умријех! Вајме – посљедњи јаук са Змијања.... Ил ' је свећа, ил ' је име светло, Ил ' су дела која се не гасе... Роди се у повјесници сваког стољећа неко ко се за живота нигдје не огрије, а ко након смрти бројним покољењима представља силан огањ што сија под веригама. Нек је хвала обојици!
О ПИСЦУ
Миљан Кујача
Рођен је у Бијељини, октобра месеца 1998. године. Ученик је Гимназије Филип Вишњић у Бијељини.
На таленат му је често указивано. За прве кораке и савете дугује, сада пензионисаној, професорки Веселинки Јоксимовић, свом бившем разредном старешини.
Две године заредом је освајао прво место на литерарном конкурсу, пишући есеј на задату тему поводом Вишњићевих дана, манифестације која се се традиционално, сваке јесени, одржава и коју организују Град Бијељина и Српско просветно и културно друштво Просвјета – Градски одбор Бијељина, у сарадњи са градским установама културе.
Почео је стварати пишући стихове, но више је опредељен на писање есеја, лирских импресија...
Досад је у Семберским новинама изашао један његов рад са литерарног конкурса.
Посебно надахнуће проналази у српској књижевности, највише код домаћих есејиста и путописаца, махом из међуратне и послератне књижевности, али и међу приповедачима Босне.
Живи у Бијељини.
154