Критика Пише: Сања Живковић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Критика Пише: Сања Живковић
АРЗАМАС | ИВАНА ДИМИЋ
Дело Иване Димић Арзамас отвара нове књижевне сфере како у погледу структуре, тако и у погледу лексичких поигравања и преплитања тема. Оно је и својеврсни показатељ како једна наизглед једноставна прича може да добије облике свевремености, те лична исповест стално стоји под велом упитаности да ли је она ауторкина ауторефлексија или нешто друго.
Оно од чега ваља поћи приликом осврта на Арзамас јесте његова структура. Непосредно подељено је на два дела, при чему се у првом смрт провлачи у обрисима, а у другом, она не само да је извесна, већ је постављена као идеални партнер љубави. Међутим, постоји и подела на делове који су дати као драма и на делове који су дати као прозни фрагменти, у којима провејава лиризам. Треба рећи да се смењују један за другим тако да се чини да су и они у дијалогу, те тако на сваки прозни фрагмент се као одговор појави одређена сцена најчешће између мајке и ћерке. Интересантно је да без обзира на то они могу да се издвоје у две засебне књиге и да самостално егзистирају, а да не изгубе суштину. Њиховом детаљном анализом могу се издвојити неколике занимљивости. У драмским сегментима приказан је
138