С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко.
И тај поглед, к ' о кам да је неки, Падао је на мене и снове, На будућност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове.
Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
●
Иво Андрић умро 13. марта 1975. године
СТРОФЕ У НОЋИ Пролазност
У ноћи зли су вјетрови, у ноћи, кад молитве гасну, тад страхом зелених језера испуни душу ми страсну
мисô. – Тако се јавља она, злокобна стара у ноћ касну и кроз њу сваки тужно види: смрт своју бијелу и безгласну. Трагедије
122