С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
удахнем ваздух … аааах … А за пар година скупићу довољно да купим једну кућу са вртом. Па ћу да купим пар робова да ме служе. Неколико лепих робиња … сваку жељу да ми испуњавају. Набавићу им перике да личе на жену племенитог Сервилија. Купићу и једног лепог дечака, да ми увек буде при руци. Ха!
У трену, одушевљеност и усхићење на његовом лицу замени болна, укочена гримаса. Јак бол му проструји телом. Неспретним, широким покретима маши се за груди, где напипа нож заривен под ребра. У неверици која му се очитавала на лицу, стискајући нож, паде на тло. Топла крв му је натапала нову белу тунику … ─ До када би чекао? ─ упита нижи човек вишег. ─ Занимљив човек. План му уопште није лош.
●
О ПИСЦУ
Александар Стевановић
Рођен је у Ужицу, 21. априла 1978. године. Основну школу и гимназију завршио је у Ивањици. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Од 2006. до 2010. године је радио као правни саветник у тимовима одбране Драгољуба Ојданића и Бруна Стојића пред МКСЈ у Хагу. Од 2010. године до 2016. године радио је као правни сарадник у тиму одбране Радована Караџића. Пише кратке приче, приповетке и понекад песме. Живи у Холандији.
101