Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 89

Приче за децу | Светлана Митић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т

Приче за децу | Светлана Митић

ЖУТО ПАЧЕ
Годинама се башкари у теткином кревету жуто паче. Наравно, оно није случајно ту. Онако жуто, меко и нежно, с нестрпљењем очекује дан када ће поново у теткину кућу доћи специјална гошћа – девојчица Сара!
Када се то деси, настаје у кући посебна атмосфера. Фрка! Трка! Месе се „ прсти“, спремају палачинке, пече кока – све оно што Сара највише воли. Касно увече следи шетња, а још касније – кад тетка и Сара легну, следи обавезна прича( једна, две, понекад и три) за лаку ноћ. Међутим, једнога дана се десило нешто што ће паче читавог живота памтити. Замало да због тога заувек оде из теткине куће! Ево како је то било:
Јутро је... Kао и увек, чује се звук упаљеног телевизора. Тетка и теча пију кафу и о нечему се договарају. Лето је, сви су прозори широм отворени. Небо је ведро, да ведрије не може бити! Сунце на хоризонту обећава диван дан. Наравно, паче дрема у још топлом, размештеном кревету – и не сања шта му се спрема! Одједном, чује се усисивач.
„ То је теча“, мисли патак, а затим чује тетку како улази у собу. Жмирну патак на једно око и види како она у рукама држи чисту постељину. И даље не реагује, то је нешто уобичајено, може му бити само лепше, спаваће у чистој и мирисној постељини.
„ Ово паче је баш зрело за прање“, прогунђа тетка и ни пет ни шест – стрпа паче у веш машину заједно са неким украсним јастучићима. Нашло се паче у мраку, ништа не
89