С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
како имаш стручни жири ─ при том се Мика још једном од срца насмеја ─ и да ће тај жири од пристиглих радова да изабере најбоље! Они, опчињени такмичарским значењем речи конкурс ни појма немају да ти блефираш и да никакав жири немаш. Затим, у огласу јасно кажеш да ће се најбоље песме штампати у једној заједничкој књизи која ће се звати – мораш да смислиш неко лепо име, примамљиво – Победничке песме са конкурса! Зар не звучи примамљиво, признај? Тиме им јасно стављаш до знања да су они, самим тим што су се нашли у књизи, већ победници! А ретко ко може одолети искушењу да се назове победником! Не срећу се они сваки дан. Или, књигу назовеш Зборник радова са конкурса и при том нагласиш да су то песме које су се својим квалитетом издвојиле од свих осталих и тако се заслужено нашле у зборнику. Знам шта ћеш да питаш сада, не, нема везе да ли су те песме квалитетне или не, то је потпуно небитно, једноставно узмеш оне које ти падну под руку, убациш их у зборник и кажеш да су се оне издвојиле квалитетом, ништа више од тога. И за крај, када све то тако примамљиво напишеш, јасно подвучеш и нагласиш да је услов за учешће на конкурсу уплата неких пара унапред! И то обавезно назовеш неким лепим именом, као што је, на пример, трошкови за обраду података или још боље котизација! Да, управо то! Плаћање унапред ће се звати котизација! И још нагласиш, крупним словима, да радови који су пристигли без доказа о уплаћеној котизацији неће бити узети у разматрање! И као шлаг на торту, кажеш им да сви песници који се нађу у зборнику добијају по један примерак зборника бесплатно! Или по два, или по три! То, наравно зависи од цене штампања. Ако цена књиге по комаду буде сто динара, ми ставимо котизацију од петсто, и тако ти и ја, на сваком примерку имамо по двеста динара зараде! И онда лепо кажемо- котизација је петсто динара, а учесници добијају један примерак бесплатно! Или, котизација је хиљаду и
85