С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Иако је сама радња Сабљаковићевог романа назначена већ у наслову, ипак нисмо сигурни да ли се ту ради о питању(„ на који начин убити?“) или вапају(„ забога, како могу да убијем!“). И откуд уопште повезивање чувеног Фројда са младобосанским атентаторима?
На први поглед, Сабљаковићева идеја на којој гради причу заиста делује занимљиво и оригинално. Аустријски барун Лотар фон Беркс угошћава јуна 1914. у свом замку Острожац, надомак Цазина, елиту царског Беча, попут Сигмунда Фројда, Штефана Цвајга, Роберта Музила, Густава Климта... Сви они наћи ће се на мети двојице младобосанаца, церемонијал-мајстора Калина и његовог друга Небојше, пошто њих двојица у сваком Аустријанцу виде окупатора, тако да би им убиство Фројда и осталих барунових гостију било једнако убиству аустроугарског престолонаследника. Временом, Калин одустаје од своје намере схвативши да ти паметни људи немају везе са Аустроугарском као окупаторском силом, те да су идеје Владимира Гаћиновића, тада једног од најутицајнијих младобосанаца, биле погрешне. Зато Калин не може а да се не запита: зар треба једног старог, мудрог и културног научника убити само зато што је Аустријанац? Међутим, Небојша не одустаје од своје намере мислећи да има право на освету за године робовања под Аустроугарском.
Свима је јасно да је посета угледних Бечлија цазинском замку чиста фикција, али је и став младобосанаца( оличених у Небојши) према Аустријанцима такође само вид фикције, јер ниједан следбеник Богдана Жерајића и Владимира Гаћиновића никада није запуцао на неког Аустријанца само зато што је овај био Аустријанац по националности. Да су заиста желели тако да се обрачунају са Аустроугарском, први би Владимир Гаћиновић искористио прилику да током боравка у Бечу убије неког аустријског научника. А колико је тек аустроугарских чиновника и војника било у Сарајеву, па
76