Пламен | Сунчица Радуловић Торбица
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Пламен | Сунчица Радуловић Торбица
Осми, последњи дан Хануке пао је тачно између два Божића, на први дан Нове године. Недеља. Палачинке од кромпира и нарезане кришке јабука које ће се нешто касније умочити у мед како би наредна година била плодна и сласна, Лиза их је ређала по столу иако ове године неће бити гостију. Фестивал светлости и посвећења, ширио је радост и мир, посебно у ишчекивању снаге осме ноћи, јер чудо величанствено расте и увећава се сваког дана ове светковине, у вери и души, а онда се као сутон у коме испловљава шири простором. Пре него што запали Ханука пламен на свећњаку у прозору изговорила је три благослова за чуда Хануке. Упалила је прво Шамаш, високи централни део свећњака, а онда последњи у низу, осми део, закриљеним длановима и испратила пламен погледом кроз окно прозора на улицу. Задатак му је да и сваком пролазнику објави чудо, колико год био слабо видљив са прозора на мансарди Железничке улице, тик изнад Трга младенаца, где се и дословно чуда рађају свакодневно. Мешао се пламен у одразу стакла са пламичцима измаглице који су клизили уз уличне светиљке. Видела је у њима Сару, Мирјам, Рахелу, Адама и Мишу чији је поглед давно заробио њен у позоришту након представе, баш у време када се чуда дешавају.
Сада је лежао већ месецима у суседној просторији, коју је због болести ретко напуштао. Заспао је још у рано поподне исцрпљен боловима и пропустио је паљење, али је Шамаш ширио светлост и благослов најјаче у његовом правцу. Чудо шта све може пламен. Лизу је обасјавао миром и надом да ће све бити као некад.
66