Пламен | Сунчица Радуловић Торбица
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Пламен | Сунчица Радуловић Торбица
Осми , последњи дан Хануке пао је тачно између два Божића , на први дан Нове године . Недеља . Палачинке од кромпира и нарезане кришке јабука које ће се нешто касније умочити у мед како би наредна година била плодна и сласна , Лиза их је ређала по столу иако ове године неће бити гостију . Фестивал светлости и посвећења , ширио је радост и мир , посебно у ишчекивању снаге осме ноћи , јер чудо величанствено расте и увећава се сваког дана ове светковине , у вери и души , а онда се као сутон у коме испловљава шири простором . Пре него што запали Ханука пламен на свећњаку у прозору изговорила је три благослова за чуда Хануке . Упалила је прво Шамаш , високи централни део свећњака , а онда последњи у низу , осми део , закриљеним длановима и испратила пламен погледом кроз окно прозора на улицу . Задатак му је да и сваком пролазнику објави чудо , колико год био слабо видљив са прозора на мансарди Железничке улице , тик изнад Трга младенаца , где се и дословно чуда рађају свакодневно . Мешао се пламен у одразу стакла са пламичцима измаглице који су клизили уз уличне светиљке . Видела је у њима Сару , Мирјам , Рахелу , Адама и Мишу чији је поглед давно заробио њен у позоришту након представе , баш у време када се чуда дешавају .
Сада је лежао већ месецима у суседној просторији , коју је због болести ретко напуштао . Заспао је још у рано поподне исцрпљен боловима и пропустио је паљење , али је Шамаш ширио светлост и благослов најјаче у његовом правцу . Чудо шта све може пламен . Лизу је обасјавао миром и надом да ће све бити као некад .
66