С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
О, ПРОКЛЕТ ДА СИ
Осмели, проклет да си, те дивне и топле руке, бедра моја њима украси. Чежњи болној прекрати муке.
Крени у напад на моје тело, педаљ ми сваки запали ватром, за сву трпњу кроз бутине смело, јуришај ми утрбом својим атом!
Охрабри тај разум и мисли своје, на бојиште да крену и изгубе, предај ми усне за будуће спокоје, да моје усне твоје обљубе.
О, проклет да си … Плашиш се ратовања … Нек су проклети сви они часи, кад бејах роб твојих миловања.
Звездана Крстић
Пабло Пикасо
44