С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Видео је Сава и претрнуо од ужаса агарјанског оргијања по земљи Србији којом Господ умири крв Нејаког из тужног Породимља које гордост Слуге у сили претвори у Неродимље. Али му руке не клонуше и пораз у победу преметнуше. Са Цветом изниклим на крви Светих Кнежева и ратника додирну агарјанског силника да он зацвокота од силе у коју се обуче дете рођено у тој ноћи на пар корака од њега у изби, на асури којом изби тло под ноге Орхану и прекла Османову лозу.
Као да Аги заборављена свест дошапну: гледај и види зашто у Дечанима стоји Христос Ратник. Ево га Онај Кога су твоји у теби заборавили, диже ово дете. Све оне од којих се плаши авет твоје власти, Он овде изводи теби на мегдан Симеона и Лазара, Страхињу и Милоша, Богдана и Бошка и све друге са њима Домаћине Новог Царства које није само од овога света. Умножили су се они и охиљадили. Дрхти Ага, Сава не престаје већ сузама Мајке Југовића, Милице, Оливере, Султаније Маре, Мајки знаних и незнаних Предрага и Ненада, опра Коџа Милоша и његову секиру којом Вожду подари Господ славу непролазну у незабораву Царства слободе.
Срце је Сави поскочило од радости кад угледа вашаре и панађуре у земљи Србији без чалме и полумесеца под песмом нових звона, али га погоди секира из Топчидера. Јекну Сава да га чуше Срби са обе стране Дрине и они са Цетиња и они преко у Војводини српској. Најрадосније се проломи јека у Грачаници где Српски војник дође на литургију. Дође, али се одмах врати јер ране које Срби себи задаваху још не зарастоше. Мути се поглед од дима, вриске и вике оруђа и оружја душе и тела пред Кумановом и Овчим Пољем, али Сава не одступа. Пред Скадром пуче колан Мухамедовој кобили и прегази за сва времена Османа. Заигра коло насред Србије, на призренском шадрвану под трубом Осветника разгоревајући пламен Дечанских свећа, заигра Полиелеј
36