Књижевност на дијалекту | Душан Ђорђевић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Књижевност на дијалекту | Душан Ђорђевић
ЖИВА У ГРОБ НЕСАМ МОГЛА ( одломак )
Е , татко мој ... Оштрила сам му нож за под гушу ...
─ Нане , ти плачеш ? Добро ли си ? – Слуза лькодушница , сине , одушак је голем . Зла рана лько зараснује , а зла лакрдија тешко . Ал ’ не брини , искајала се нане за два живота .
─ Коцке доста ли су ? Ако не можеш , да прекинемо сас правење слатко .
─ Не , тој никако ! Слатко мора да се заврши , а уз работу и лаф да се чини . ─ Ти најбоље знаш . ─ Жане , унуче бабино , да знајеш како Бог уреди работу . Како дође богаство , такој и отиде . Наместише му кљусе на тате , мачке на две ноге – београдски министри . За једно зрнце пшеницу уфати се у кљусе . Апаши , лифтогузи , муфљузи , изнесоше све на добош . Оштетија државу ! Море , а штета куде министри у џепови !
Због народ газда Глигор морâ да плати рачун . А он расипа се од трчање за тьј народ . Десет медаље да му дадев малка је , толко је заслужија . Напуни џепови на сви : председника на општину , главнога управника за школу , начелника на пандури и кога ти све не . Кьд стана лошо , никој га неје познаваја . Бегав како попарени , како да је чума куде нас . Мама кршеше руке , преполови се , нема гу ништа . Остана од њум само једно болно кукање и тихо редење :
─ На сви катили да даде Бог црн барјак на куће . Да утулив , запустив , нерезина да су !
Тате не мога да издржи , срце му препуче . Паде на сред авлију . Последња му жеља беше да ме види .
27