С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ПЛУТАЈУЋИ
СКЕЛЕТИ
Замисли само небо Али не плаво нити ведро Већ жуто и потпуно течно Са њега виси људско ребро.
Замисли само црну земљу А трулеж расут баш свуд по њој, Малог слона што гаји зебњу Док се клања свињи високој.
Замисли само своју мати Везаног ока нагађа ти ход. А ти се чудиш, не можеш поверовати Како она не познаје свој род.
Замисли само сопствени лик, Познати образ, једини прави. Погледај одраз; чућеш крик И уступити место страви.
О ПЕСНИКИЊИ
Марта Кнежевић
Рођена је 1999. године. Похађа средњу економску школу Паја Маргановић у Панчеву. Њена кратка прича објављена је 2015. године у зборнику поезије и кратке прозе Рукописи, а наредне године су њене две песме награђене – једна првом наградом на конкурсу Регионалног центра за таленте Михајло Пупин, а једна похвалницом Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању.
Живи у Јабуци код Панчева.
177